Reketbol i frizbi na drugi način

I pored toga što ovde viđam nesvakidašnje primerke gojaznih ljudi, gde ih je praktično nemoguće neprimetiti i još teže zaobići (da ih preskačem nisam probao), ipak je bavljenje rekreacijom ili nekom vrstom sporta uobičajena pojava. Možda i zbog toga što je ovo ipak studentski grad i ima mnogo mladih ljudi iz celog sveta, ali na svakom koraku se mogu videti i stariji ljudi koji džogiraju, voze bajseve, rolere, kolica sa bebama (da, baš džogiraju, brzo hodaju ili voze rolere i ujedno "šetaju" bebe gurajući kolica, mada sam to često viđao i kod nas na Adi Ciganliji). Pretpostavljam da je ta sportsko-rekreativna kultura razvijena usled neverovatno raznovrsne ponude svakojakih terena. Sportski kompleks u okviru samog studentskog grada je ogroman i sadrži sve moguće i nemoguće zatvorene i otvorene dvorane, bazene, stene za penjanje ... A jedan od pokazatelja koliki su Teksašani megalomani (a očigledno im se i može) je stadion za američki futbal Kyle Field, na kojem igra koledž tim i koji prima 83.000 gledalaca u gradu koji ima 150.000 stanovnika od kojih 50.000 otpada na studente. U okviru rek centra otvorenog za studente i ostale rekreativce poput mene, pored ostalih 300 čuda, postoji atletska staza za trčanje dugačka četvrt milje (oko 400m) i nalazi se na prvom spratu tj. na drugom po američkom mernom sistemu spratova.
Al' ipak pošto ceo svoj život jurcam za nekakvim loptama u svim dimenzijama, meni posebno zabavan sport na koji sam se ozbiljno "navukao" je neka modifikovana verzija skvoša ovde poznatija kao reketbol. Poenta igre svede se na jurenje i udaranje skočice loptice, koja se toliko brzo kreće da usled nedostatka kiseonika izazvanog mojom lošom kondicijom i terena u obliku kvadra zatvorenog sa svih strana strana, ponekad ju je nemoguće ispratiti i pogledom a kamoli nogama i reketom. Za razliku od samog sporta koji je užasno naporan, pravila igre su veoma jednostavna: loptica mora pogoditi u prednji zid i ne sme pasti dva puta na parket. Sve ostalo je dozvoljeno (možeš gađati i u zadnji zid ili plafon). Pobeđuje onaj ko prvi stigne do 21 (a nije ajnc) a svaki poen dobijaš jedino ako ga osvojiš posle svog servisa, što dodatno otežava čitavu igru.
U parku, preko puta našeg apartmana, postoji pokriveni teren za basket sa metalnim mrežicama, teren za odbojku na pesku, ali i neke čudne "kante" označene brojevima, koje u početku nisam ni primećivao, da bih vremenom shvatio da se one ustvari koriste za jednu vrstu jako zanimljivog sporta zvanog disk golf. Naime, skupi se ekipa koja ide od korpe do korpe i trudi se da u iste ubaci frizbi iz što manje pokušaja, sa sve preprekama u vidu drveća i potočića koji protiče kroz parkić. Za razliku od reketbola, odlična stvar kod disk golfa je što si u prirodi i na svežem vazduhu.
Frizbi futbal ili ultimate frizbi je još zahtevniji i kompleksniji sport za koji je potrebna veća i organizovanija masa ljudi za odigravanje utakmice. On je neka kombinacija našeg i njihovog futbala, ragbija i veštine bacanja frizbija na razne načine ...