Jug-jugozapad

Ostin (Austin), prestonica Teksasa, važi za pravog predstavnika urbane kulture, ne samo u Teksasu već i u čitavoj Americi i odiše nekom pozitivnom rokerskom energijom.

Svake godine u Ostinu pred početak proleća pokrene se filmska, muzička i interaktivna festivalska mašinerija zvana South by Southwest (SXSW). To je inače i jedan od najvećih festivala u Americi a to potvđuje i preko 1800 izvođača koji su nastupili ove godine. Jedan deo najpoznatije šeste ulice u Ostinu (6th street), koja se inače zatvara u večernjim časovima za vreme vikenda, bio je pešačka zona tokom čitavog dana za vreme trajanja festivala.
Na sve strane klubovi iz kojih se mogla čuti raznorazna muzika, koja se na određenim mestima mešala k'o na crnogorskom primorju, ali i ne smeta toliko kad se čuju prijatni rokersko-pankersko-metalsko-hard korovski "umilni" zvuci. Stojiš na ulici, slušaš i gledaš bend kroz prozor kluba, a obzirom da su ti okrenuti leđima osećaš se k'o da si u bekstejdžu. Uličnom bekstejdžu!

Letnje vreme privuklo je mnoge i na terase klubova na kojima je takođe bilo interesantnih svirki. Fedora, pored toga što je linux distribucija, takođe je i veoma zanimljiv bend iz Kanzasa. Pogledajte deo Fedorine svirke sa terase Blind Pig Pub-a.

I neafirmisani bendovi poput SuperLite Bike dobili su svoj prostor, doduše na ulici ali na odličnom, profesionalno postavljenom ozvučenju i totalno su prijatno iznenadili svojom energičnom svirkom.

A i oni koje organizatori nisu zvali a hteli su da pokažu šta znaju i umeju, mogli su takođe kreativno da se izraze. Ekipa uličnih bubnjara, našla je svoj akustični kutak ispred garaže banke i "odbubnjala" svoje na tarabukama i skejtu.


Ipak najviše ljudi privukle su svirke na obali ostinskog Kolorada, tik ispred statue legendarnog teksaškog bluzera Stivi Rej Vona (Stevie Ray Vaughan) koji je na ovom stejdžu nastupao nebrojeno puta.

Pored muzičkog i filmskog, organizovan je i interaktivni deo festivala koji podrazmeva komunikaciju sa izvođačima, nezavisnim izdavačima i svim ostalim učesnicima festivala, kao i market muzičkih instrumenata (music trade show).

Pre nego su došli kaubojci sa barutom i vatrenom vodom, na prostoru današnjeg Ostina živeli su Tonkave, Komanči i Lipan Apači (lipan=lovac na bizone; jezik apača). Ipak, duh starih indijanskih predaka i dalje živi u ovom sjajnom gradu.

...
Živi, živi duh indijanski,
živeće vekov'ma
zalud preti ponor pakla
zalud vatrena voda.
...

Radost sveta

Pre izvesnog vremena skupiše se studenti organizovani u okviru svojih zajednica da prikažu sopstvenu tradiciju, kulturu, običaje, nošnje i plesove (trbušne) pod zajedničkim imenom: International Variety Talent Show and Traditional Dress Parade.

Sve se odigralo na sceni ovdašnjeg pozorišta (Rudder Theatre), koje takođe pripada fakultetu i predstavlja simbol kulture u College Station-u jer je na ovim "daskama koje život znače" odigrano mnogo kvalitetnih predstava i gostovanja sa Brodveja (Broadway Theatre). Internacionalni studenti takođe nisu razočarali i sve je delovalo jako profesionalno. I pored toga što je cela manifestacija imala takmičarski karakter, performansi su bili veoma zabavni, prepuni duha i pozitivne energije. Mene je sve ovo jako podsetilo na Radost Evrope čiji sam učesnik svojevremeno i sam bio.

A kako je sve to izgledalo pogledajte u kratkim "jutjubovskim" crtama:

1. Indonezija (Indonesian Student Association)

2. Meksiko (Mexican Student Association)

3. Indija (India Student Association)

4. Ekvador (Ecuadorian Student Association)

5. Middle East (trbušni ples)

6. Kina (Chinese Student Scholars Association)

7. Gvatemala (Guatemalan Student Association)

8. Iran (Persian Student Association)

9. Panama (Panamanian Student Association)

10. Tajland (Thai Student Association)

11. Afrika, kako su je najavili dvoje voditelja: "Kontinent, a ne država!" (African Student Association)